 |
| © by Галина Николова |
Галопирајући по Томима Овидије ме
зрикаво гледа
марширам морским урлицима 94
без наследника
волим А као приватни посао
већ две ноћи трупкам по школи за порочне
изгнанике
већ две ноћи сналазим се на страницама
у којима је Овидије душа од човека
повремено ме опхрва илузија преузимања
уверљиво волим А дан после првог дана
и поново дан после првог дана
колико се сећам
имао сам нешто више од четрдесет година
захваљивао сам Богу што га гледам
свака чедна љубав има двоструку
субверзивну улогу
волети Бога и бити вољен
Петру Крду
 |
| © by Галина Николова |
Нема коментара:
Постави коментар