0
© by Сувајац
Пролетни звуци

С пољана влажних уморне земље
Копрена зиме тихо се диже
И бујно доба пролеће жељ'ног
С чарима љупким на земљу стиже.


На плавом небу сунашце дрхће;
Пролетне песме звуци се оре –
Подмлађен живот шири се, буја
Кроз пуста поља и нема горе.


Кристални поток сребрним током
Несташно плави пропланке цветне,
Љубица плава где слатко снева
Заносне снове младости сретне.


У сетном складу природа јеца
И болно прича пролећу бајну,
К'о нежна мајка чедашцу своме
Окрутне зиме несносну тајну.


„Придруж' се и ти“, велиш ми, друже,
„Ускрслој песми природе будне –
Тамо ћеш наћи у чистом храму
Освештан венац утехе жудне“.


Када ми роду слободе сину
И блесне моћно кроз вео мрачни,
Онда ће срце грлити с песмом
Пролеће љупко предела зрачни'.


Ал' данас за ме утехе нема,
Пролеће само, о, друже мили,
Низ бледо лице сузе ми мами,
Докле ми народ у ропству цвили.


Петар Кочић
("Подмладак", 1897.) 

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top