 |
| Мирослав Б. Душанић |
Пјесма која то није,
Прича која хоће да буде пјесмаглас ми је храпав и безвољан
посебно у зимском периоду
кад сјевером овлада сивило
извучем писма и фотографије
старе поштанске марке и новчиће
географски атлас с картама
помислим на градове и уске улице
негдје на југу италије
на излоге антикварница
видим пространства житних поља
плантаже поморанџи
како испружене руке забацују удице
ријеке отичу с њима и лађе
а кад ме шаренило боја замори
примијетим дан је већ искорачио
трагови испарили
и задовољан дозволим тами
да ми се у оба ока пресели...
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар