Десанка Максимовић: Србија је велика тајна / Desanka Maksimović: Serbien ist ein großes Geheimnis

Србија је велика тајна

Србија је велика тајна:
Не зна дан шта ноћ кува
Нити ноћ шта зора рађа,
Не зна грм шта суседни грм сања
Нити птица шта се догађа
Између грања.

Не зна гуштер шта пузи испод камења,
Нити кукуруз струк слути
Шта се у суседној њиви спрема.
Сваког часа све се мења,
Ниједног кута ни листа нема
Да није тајна.

Ко зна шта крије у себи
И та невина роса сјајна;
Ти сељачки пословни крици
Што се с брда на брдо чују
Заверу можда кују.

Ко ће у тој земљи када
Знати шта и девојка млада
У недрима нетакнутим носи;
Какву тешку тајну
У рукама својим држи дете;
И старица погрбљена свака
До какве се упутила мете.

У тој земљи и ветри
И мириси, потоци и реке,
И црквена звона
Потајно преносе вести,
На првом завијутку
Где шума почиње она
Ко зна шта можеш срести.

У тој земљи ни зечијој стопи
Непријатељ веровати не сме,
Ни трагу воловских копита.
Договори су можда тајни
И жетелачке песме
И удари шумских секира
И успаванка уз колевку скрита.

Десанка Максимовић

Serbien ist ein großes Geheimnis

Serbien ist ein großes Geheimnis:
Der Tag weiß nicht, was die Nacht ihm braut,
noch weiß die Nachtnicht, was der Morgen bringt.
Der Strauch weiß vom Busch nicht, was er schaut,
noch weiß der Vogelnicht, wenn er singt,
was zwischen den Zweigen geschieht.

Die Eidechse ahnt nichts vom Wurm unterm Feldstein,
noch weiß ein Maiskorn nicht,
was vorgeht am Feldrain.
Es ändert sich alles zu jeder Stunde,
da ist kein Stengelchen, kein Blatt,
das nicht sein Geheimnis hat.

Was verbirgt sich
in dem reinen Glanz des Taus?
Und die Bauern bei der Arbeit,
die von Berg zu Berg durch Zuruf sich verständigen,
hecken sie womöglich
Verschwörungen aus?

Wer wird in diesem Land je erfahren,
was keusch junge Mädchen im Busen tragen?
Welch großes Geheimnis
hält ein Kind in seinen Händen?
Zu welchem Ort wird – alt an Jahren
und krumm – das Mütterchen sich wenden?

Auch der Bach bringt Botschaften durch das Land
und der Fluß, der Duft und sogar der Wind,
selbst durch Kirchenglocken
wird manches bekannt.
An der Wegbiegung dort,
wo der Wald beginnt,
kann dir wer weiß was begegnen.

Die Feinde dürfen in diesem Land
nicht einmal der Hasenfährte trauen,
Hufspuren enden im Hinterhalt,
vielleicht sind Verabredungen geheim
und die Weise, die über die Felder zieht,
ein Zeichen womöglich der Axtschlag im Wald
und das leise Wiegenlied.

Desanka Maksimović

Ликовни радови ученика ОШ "Момчило Поповић Озрен" Параћин (СВИТАЦ, бр. 1; април 2011.)