субота, 15. март 2014.

Мирослав Б. Душанић: Срца од камена


Срца од камена

ми: усамљени и уцвијељени
навикнути на крике и вапаје
у пауковој мрежи саплетени

биједа и пропаст нас одљуди
и позивамо се на Господа
Његову свету ријеч
на нашу неизбјежну судбину
а тајно сваки за себе граби
и затвара очи пред Његовим
светим лицем — да потону
препуштамо пријатеље

ми: гомила црви и гамад међу
гамадима...

Мирослав Б. Душанић


© by Vladstudio: Don Quijote

2 коментара:

Daliborka Kiš Juzbaša је рекао...

Loš dan? :-)

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Могло би се и тако рећи... Али да је само један, прећутао бих...