Иза или испод усана које се
скоро неприметно померају
Зашто да се деси
кад још увек сањаш
у шта се преобразила јутарња присебност
из каквог се то черупа предсказања
лице ли је ово
трпи ли глава, сенка над кровом,
мртви инсект у кључаоници
причу која се не завршава
а, ипак исти је то сан
онај у ком ме нисте усмртили
одакле још махнитам болесним крилом
понављам: меко, меко и само клизи,
јер наслањам главу на дудову гусеницу
гледам ко да сијам, сијам ко да гледам
тако смртан и нежан
Радивој Шајтинац
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар