„Боже!
Ти који управљаш овим светом,
зар су могући тако тамни дани,
зар су могући тако тамни мракови,
зар, Боже,
ниси сагледао моје срце,
Ти који си га стварао,
зар не показа ми, Руком Својом,
на срце његово,
кад се моје беше ућутало
и савило у љушчицу мира,
зар ми Ти
не отвори пут до речи,
и мојим речима,
зар речи које се сада рекоше,
смедоше да се кажу,
што се оне у овоме часу
између нас сасуше,
што оне,
кад им путеви
не видеше се
толиких часова светлости
и кад се гасила,
што, Боже,
толико бола на моје срце!?“
писала је Катарина
у свој дневник…
Снег је падао, падао,
на поља, на кровове,
падао снег је падао,
до зоре…
Веселинка Стојковић
 |
© by Чедо Васлић
|
3 коментара:
„Снег је падао, падао…“ свратио ме у Ваш Блог. Хвала му. Захваљујући њему, упознала сам Вас, Вашу дивну породицу, много добрих људи око Вас.
И фотографија у овом оквиру.
Хвала Вам, драги Мирославе.
Занимљиво: Јутрос сам поставила једну велику Вашу песму у Башти Балкана, једну од свих великих. А за Светог Николу нам стиже Богдановићево „Помагај, Господе, ако Бога знаш“. Ништа није случајно. Како је то добра песма!
Поздрављам Вас, драги Мирославе, у ово лепо славско вече. Нека нам је Свети Никола свима на помоћ. Нека нас чува на нашим путевима.
Веселинка Стојковић
Срећно се (про)нашли.
СРЕЋНА НАМ СЛАВА!
Постави коментар