 |
| Мирослав Б. Душанић |
Мартовскa шетња
Како је влажна и бледуњава
трава И како је нестварна на
њој ова несвјесна заузетост
ниоткуда Нисам примијетио
никакве знаке Ни промјене у
вјетру Ни на небу паучинасте
облаке Прохладно је и дах
мраза ме за образе штипка
Под ногама још шљунак режи
Пуштам да остане иза леђа
растопи се Можда разбјежи
Нећу да се окрећем натраг
Моја душа ка Априлу тежи
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Једноставно и богато...
Постави коментар