Шекспиров сонет 66
Уморном од свега у смрт ми се жури
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси,
И златна одличја о погрешном врату,
И савршенство у блатном бешчашћу,
И девице силом предане разврату,
И снагу страћену неспособном влашћу,
И уметност којој моћник узде ставља,
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,
И како искреност бркају с простотом:
Скрхан, спокојној смрти ћу се дати,
Од ње ме тек љубав може сачувати.
Вилијам Шекспир
/Препјевао: Милан Марковић/
Нема коментара:
Постави коментар