3

Азбука властите смрти

свеприсутна а опет тајна и закључана
попут пјесме на пергаменту из антике
и тачке и зарези
и други безимени знаци
огољени и збијени
и раштркани као цвјетови автике
у запуштеним двориштима
и пријетећи отворене чељусти немани
гладне и подивљале
и несигурна брвна изнад брзака
и клисура
и рђом нагрижени ланци и катанци
и давно издељани балвани
и облутак углачан у бистрој води
и памучној пјени
и камен који се ломи и круни
и ликови пренаглашени
богова у дрвету
и дугачке поворке људи на путу ка гробљу
са запрегом и тешка корака
тијесно повезани облаци
и стари везови и орнаменти пуни мистике
извучени из сандука
мрачних и дубоких попут рака
и покварени часовник на градском тргу
и малтер са фасада
који одаје празнину и не крије печат смрти
и присутност мрака
и рибље кости у пијеску разасуте
и змијске коже и окамнине у облику копчи
као и оне које личе на очи
неких старих и преосталих свјетова
и сасушено биље и траве
и немирне и необуздане сјене ...



мучан је попис властитих ставова
и приступа смрти
као стварање библиотеке ријетких књига
као калиграфско низање слова
и обликовање реченица
као било које друго напорно усмјерење
или страхом обојена странпутица
којој се не назире никакво рјешење
осим саплитања у паукове мреже
и беспоштедног пада у дубине тмине
као у души кад се накупи горчина
и кад ти се срце у грудима стеже
и само што не пукне
али неће
него те сасијеца и на комаде реже ...

Мирослав Б. Душанић


Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 3; година II; Београд, субота 21. април 2014.


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Мирослав Б. Душанић је рекао... четвртак, април 10, 2014

Хвала, драги Александре!

Veselinka Stojkovic је рекао... петак, фебруар 06, 2015

Куд год да се окренеш, исто: НЕНАДМАШНО.

 
Top