0

Друговање с Растком

Живот није немогућан.
Невесео. Само безуман и сујетан.
Заслијепљен свакодневицом.
Живот није непомичан. Неисправан
нити испуњен само почецима.
А кад је већ започео да се одмотава
као клупко пређе
треба га с миром привести крају.

Пустите ме да умрем. Спојен.
Збиран. Један.

Изађем из љуштуре Умјетника
и Свеца. Доста је игре и апстрактних
слика. Хоћу да прошетам градом.
Будем поново Човјек знојних шака
са судбином пролажења. Између
вука и јагњета.

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top