0
Мирослав Б. Душанић
...При слабој свјетлости уљане лампе, примјетио је да се родио дјечак. А онда примјети нешто чудно: бабица је пљунула дјечаку у уста. П. бијесно скочи, ухвати старицу за лакат и упита зашто је то урадила, али мајка га смири:
- Ништа се не брини, она га то благосиља. Пљује му у уста да би се у будућности знао борити за себе, да научи лагати јер му то није урођено. Дар је то данас, дар. Сутра ће бити велики човјек, владаће глупом масом.
Лаж је само модеран облик креативности.
Умјетност је слатка лаж, а ко још замјери умјетницима?
Лаж је и велика мудрост јер треба и научити слагати.
Лаж је и велики труд јер треба и знати изабрати тле погодно за лаж и ископати рупу гдје се она може примити и израсти у дрво са којег ће птице слати њене одјеке...

Александра Мариловић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top