петак, 4. април 2014.

Владимир Мајаковски: Москва

* 19. јул 1893. - † 14. април 1930.
Москва

То се догодило у јесен
Исушен глобус горећи
Сунце
Полудели сликармајстор
Белио је земљу
И прашину дивљим наранчиним бојама ...
Али откуда
падоше на свет крикови ...

Почели су ходати на прстима
Било је већ неподносиво светло.

Али кад се мушкарце не би хрпимице бацало унутра
И кад им се не би жиле распориле:
Заражена земља
Цркла би од њих
Сви Паризи
Сви Бечи
Сви Берлини
Цркавају!

Зашто сте постали тако мекушни?
Прекасно урличете!
Пре морали сте на то мислити!
Сад се већ предало тисућручним лекарима
арсеналске лекарије!

Немачка!
Идеје!
Музеји!
Књиге!
Све је сјурено у разјапљене кратере
Румензорна губице!
На ноге момци!
Дрским зубом пождерите вашега Канта
Међу усне нож
А мач го.

Русијо
Зар је охладила грозница азијатског разбојника?
Врви и кључа ти пожуда у крви:
Извуци клецаве Толстоје из њихових јеванђеља.
Вуци их за мршаве ноге:
С брадом о камење!

Француска!
Сводиљска литанија булвара!
Води своју омладину горе до модерних плесова!
Чујеш ли моја драгана?
Хеј, како је лепо
Силовито те уз музику митраљеза.

Енглеска!
Турска!
Тра ... а .... а ...!
Шта се догодило?
Чини се ипак ....
Не бојте се!
Несмисао!
Земља!
Гледајте овамо! -
Шта има она у својој коси?
Наборе стрељачких ровова.
Т-с-с-с-с
Гром!
Бубњеви!
Музика!
Заиста?
Он
Он је!
Да!
Почиње!

Владимир Мајаковски

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: