2
Мирослав Б. Душанић
Рашки напев

Далека светла дома мога
и рана цваст дрена и глога.
Мајка на прагу, на престолу,
хлеб и здела млека на столу.
И јагорчевина у присоју
и небо које мења боју.
И лед кад се на Ибру топи
и кукурек који ме опи.
И дуб који на мразу пуца
и лампа кад у мраку засветлуца.
И препелица на откосу
и мати када за мном воду просу.
И мирис стручка босиока,
и мирис стручка босиока.

1988.

Слободан Ракитић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Alexandra Alexandra је рекао... субота, мај 10, 2014

Dobar pisac, koji je sebi naneo više štete nego koristi kad se uhvatio u kolo sa Draškovićem....

Мирослав Б. Душанић је рекао... субота, мај 10, 2014

Потпуно се слажем с Тобом... Неки га због тога више и не читају. Ја мислим да је Балкан рекордер, када су у питаљу "исполитизовани писци" или писци у политици...

 
Top