0
Мирослав Б. Душанић
не памте траве моје кораке
поља и долине заборавили стопе моје
и жалосно повиле се
врбе до земље

и све ми некако нејасно и чудно
само што не јаукнем

а немам времена да одгонетнем
изненадни залазак сунца
дан ми измакао
и населила ме зебња
срце да ми премре у тишини
тврдој

и недостаје ми кисеоник
и глас човјека
оглашавање звона
говор лишћа
и тражим птицу на небу
било какву грабљивицу на жбуну
на цвијету
у трави
у високој папрати

и не желим убог и стар да се утопим
у овај простор без ријечи
и будем сам

и растужен испраћам облаке
на путу ка западу
и дуго посматрам вијугаву стазу
крајпуташ камен и његову бјелину
тражећи нужан склад
који би ме охрабрио
да не размишљам о пролазности
о пустоши у души
о стању нереда и хаосу
о варљивости сузних очију

и знам да неће доћи
а ипак ишчекујем ужурбаног путника
намјерника
да ми се придружи
да заједно избјегнемо ноћ

Мирослав Б. Душанић


Објављено: 
1. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 15. мај 2014.
2. СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 15, година II; 4. 3. 2015.

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top