0
Као тишина после крика

                                         Миљану Тихојевићу

У жељи за било каквим поновним сусретом
наједном схватимо да су ови предели
који нас црном слутњом окружују
све што нам је преостало
И задрхтимо од наиласка неке студени
као од најаве велике несреће
Предели као крик у тишини
и као тишина после крика
Предели никакви
унижени наружени одбачени
предели као поцепане заставе
предели разарања великог ђубришта
остатака отпадака
предели зли и наопаки
настали нехотице а задуго
Из њих сада ниче квргаво суво дрво
и неочекивано грдобно растиње
из њих узлеће мртва птица
и мртва наша душа водиља
и све су више то предели
магле магме и пепела
Затечени и скамењени
гледамо их испред и иза нас
гледамо их искоса унутра и изнутра
а они нам ево и у кућу ушли
и заувек се ту настанили
а они се већ нашим речима
и линијом цртежа служе
па и кроз наше снове распростиру
Предели као крик у тишини
и као тишина после крика

Ено их изван сваког објашњења
а ево их и на нашим лицима
у пролазу


Томислав Мијовић

© by Blanca Juan Palau

Постави коментар Blogger

 
Top