2

Погледах ноћас кроз прозор
у свој дом

Видех
да ме тамо нема

И схватих
да може и да ме не буде

Владимир Бурич


Мирослав Б. Душанић
Зашто грлити
ако се не може угушити

зашто љубити
ако се не може појести

зашто водити
ако се не може собом повести
заувек
тамо
у рајски врт

Владимир Бурич

Мирослав Б. Душанић
Захваљујем се пјеснику Горану Ранчићу!

Постави коментар Blogger

Vlasta Mladenović је рекао... недеља, јун 15, 2014

Поштовани и драги Мирославе Душанићу,

обећао сам да ћу Вам се јавити,али стално сам у неким обавезама, тако да користим прилику поводом песама Владимира Бурича.
Могу Вам рећи, да сам имао част да познајем тог великог руског и словенског песника, да је био и мој гост у Неготину, имали смо и заједичке наступе и био је и гост на једној мојој промоцији у Београду.
Дирнуле су ме његове песме, тако кратке, а тако велике, громаде духовне.
Ви сте невероватан човек и песник. Реако сам, писаћу о Вашој поезији и уврстити у антологије.
Ви сте за мене у последње време мелем песништва.
Напишите ми мало више о Вама, односно библиографију макар.
Бићемо у контакту.
Свако добро,

На многаја љета.
Са истока поета,
Власта Младеновић

Мирослав Б. Душанић је рекао... понедељак, јун 16, 2014

Драги човјече,

Само полако и смирено. Ни једног тренутка посумњао нисам...
Има времена, ја сам - Хвала Господу! – још увијек на старом мјесту. Ових дана ме старија ћерка „забављала у Хамбургу“, трудила се да заборавим неопходне обавезе, бриге, болове и терапију. Успјела је, на тренутке сам био као дијете... И признајем, кад сам пошао кући, крио сам од ње да сам тужан.
Тренутно више прецртавам и бришем, него што пишем... Ви помињете „мелем песништва“ – О како то предивно звучи! - а ја несигуран, почео да сумњам и у ријеч сопствену... Незадовољан сам собом, чини ми се да „тапкам у мјесту“, да ми најљепше ријечи измичу...
А Вама хвала што потврђујете, оно што сам увијек знао и вјеровао: Срећа и све лијепо долази са Истока...

Ваш Мирослав!

 
Top