0

I

гајиле се илузије о свијету

причало се о људима
на тренутке старомодно
и у епској форми

причало се баш злослутно
злочинци и жртве
гледали кроз исти прозор

несрећа је била неизбјежна

сасвим неповратно
нестала је људскост
а настао брисан простор



II

измилио

поглед залуђеника
усамљеног човјека
поглед пјесника

бјежао улицом
лебдио изнад облака

нико се није узнемирио

страх од анонимности
имао је само Кафка

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top