 |
гајиле се илузије о свијету
причало се о људима
на тренутке старомодно
и у епској форми
причало се баш злослутно
злочинци и жртве
гледали кроз исти прозор
несрећа је била неизбјежна
сасвим неповратно
нестала је људскост
а настао брисан простор
 |
II
измилио
поглед залуђеника
усамљеног човјека
поглед пјесника
бјежао улицом
лебдио изнад облака
нико се није узнемирио
страх од анонимности
имао је само Кафка
Мирослав Б. Душанић
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар