 |
| Мирослав Б. Душанић |
ноћас сам уз звуке свирале
корачао ливадом у свечаном одијелу
ноћас сам крвавих руку испод јасена
облагао њено тијело у црну свилу
украсио њено блиједо лице
положио на чело камен вапненац
свежањ коприве и мајчине душице
ноћас сам под несносним притиском
затражио од змије благослов
и загризао дивљу јабуку
ноћас сам посљедњи пут цјеливао
и отворених очију ишчитао молитву
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Дубоко у души вијугају успомене дјетинјства, које се руше пред сваки помисао да ће срећа донијети нови добитак......!
Ето тако је то, на ову тешко мисаону пјесму презире имати,а не рећи ,заиста антологија.
Постави коментар