недеља, 06. јул 2014.

Мирослав Б. Душанић: Почињем да вјерујем

Почињем да вјерујем

сјећања су сасвим гола и заморна
осим бола и понеког осмијеха
не нуде ништа

зашто да стојим немоћно и губим
вријеме разгрћући наслаге паучине
досадне и предвидљиве

срећа је спознати слободу
нека живот тече својим током
чезнем ...

пристајем на његове вирове
и тајанствене силе
неизвјесне
ненађене
не(ис)тражене
не(на)слућене
не(до)такнуте
неизбјежне
нека јече и свакодневно пјене

драже су ми Елиотове мрачне визије
и Страшни судови и снови
дража су ми путовања у будућност
од повратка у депресију и ништавило

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: