 |
Било је пуно година
којих нема
савршено источених
до сваког краја источених
посве непостојећих
са Богом непостојећим
са нама непостојећима
у каквој год божјој прилици
непостојећима
са временом које је протицало
кроз време
кроз врата
са ''мртвима који су још живи''
у тој мемли збивања
токова
причања
тежине
и
нежности.
Било је пуно година
савршено прошлих
мораш живети са њима
посут витлејемском сламом
а никакда ниси био
ни човек
ни бог
но трн тамо негде
кога си пустио
да се догоди земљи
попут мириса руже
и
мириса пролазности.
Лопта што лежи у башти.
Човек који лежи на одру.
Беч, 22. децембра 2012. / Нови Сад, 4. јануара 2013.
Бошко Томашевић
 |
Нема коментара:
Постави коментар