0

Муке с писмом

ни у пјесму да се смјестим
па да будем миран и напишем то писмо
и напокон захвалим пријатељу Лукићу
на мудром ћутању и исказаном стрпљењу

али шта да одговорим на његова питања:
како сте? јесте ли добро?
које добро
да је добро сигурно бих се већ јавио
зна он то а опет не бих да кукам
и набрајам прогнозе љекара
моје сумње и очајања

презнојавам се пред празнином листа
а она бештија усјајила и блијешти
као рефлектор са посљедњег саслушања

напишем опрезно: живи се некако
биће ме још
не вјерујем да су посљедњи трзаји

мало потом незадовољан
све избришем

након неколико дана зурења у хартију
одустао сам
мој пријатељ неће добити писмо
а можда је и боље тако

не треба људе беспотребно оптерећивати
доводити их у непријатне ситуације
и тјерати у очај

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top