0

У МАНАСТИРУ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ

У конаку манастира
Светога Прохора,
поред реке Пчиње,
која тело и душу испира,
коначно мало одмора
за мене измрцвареног.

У долини Пчиње,
после починка,
нови живот почиње.
Миропомазан, нађох свој мир,
и гле, све друкчије видим,
чисте су моје очи,
бистра је моја душа.
Усамљен јесам, али нисам сам,
овде је моје братство у Христу,
мирно, спокојно певам.

Лета Господњег, 2013.



ЗАВЕТИНА У ТАМНИЧУ

Породици Цокић

У Тамничу сам,
после много векова.
Улазим у историју.
Препознајем старину,
опет видим моју домовину.
Чујем српски језик.

Овде сам поново песник,
шта друго могу бити,
на истоку, у забити,
него искрен
као кремен,
као шарен-камен.

Овде речи извиру.
Изворна је поезија,
тече као сунце,
које се кроз таму,
кроз Тамнич,
зором пробија.

Нема људи,
као некада,
али има традиције,
има рода од Косова.
Одзвања српска песма
са Цокића веранде.
Оданде смо, оданде.

Света Тројица 

Лета Господњег, 2013.


ИНТУИЦИЈА

Интуиција је једини
пут песме,
пут који ме
води ка истини.

Нема грешке,
према небу
идем пешке,
дуг је пут.



ПЛОДОТВОРНОСТ

Родио сам се,
имало је рашта,
али то се
овде не прашта.



ОДСТРЕЛ

Сатеран уза зид,
признајем пораз,
али није ме стид,
сачувао сам образ.

Спреман је стрељачки вод,
подле, бедне кукавице
чекају само повод,
али не смеју да ме погледају
у лице.


КРАТКА НАПОМЕНА

Овај мали избор пјесама је из књиге у рукопису, истоименог наслова ДИСИДЕНТИТЕТ. Предвиђено је да књига буде објављена до овогодишњег Сајма књига. А издавач је Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд. Сви они који познају и радо читају пјесника Власту са нестрпљењем и жељно ишчекују ову нову збирку.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top