0

ЗАПИС

Певајући небу ширину ил уз скуте
Земљи од сна уз давне протоке
Израста непојамна, ко сен са кулине
Свита ли је, поворка кроз међе дубоке.
Из тамних рупа, из различитих углова
Мичу се, буде, исходе, различите
Главе, нејасне, занешеног погледа
У заустављеној мисли скрите.
У стени искорачај, около скривено
Брежје, из тамних рупа искорачај
Тихи, да ход молитву веже
Тамо где је у ћутњи домашај.
И опет, подно громаде мир.
Једино се за трен обала заталаса.,
Реска вода капље, прст пружен у
Неспокој, видљиве стазе без гласа.


Књижевни клуб Краљево, 2011.
РАСКЛИМАВАЊЕ КАМЕНА

1
Тај камен
Са именом претка,
Што узидасмо га
У патиниране храмове.
Мељу расклиманим плочама
Хоће ли шта
Кад, празно се упињући
Надиру пабирци,
Изостављени људи.
Не без видљивог значења
Посматраш их;
Виде ли те, невиделци.


2
Као да давне себре твоје
Чу ли их, кад
Прислонише ухо земљи.
Изнад крви
Ливадом цвет жртве,
Извори, капљице пене
И, види:
Себе разјареног
Како на сечиво замах ухвати
Између празнине ноћне
И балчака усамљених клетви.


3
Није ли у брезама,
На пању у пошкропљеном
Остало записано.
Расклимава мисао
Камен непотпкупљив,
Јер те гледа одасвуд
У јутарњем вриску,
Просуто вино,
Непокупљене мрве са стола.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top