0

Жеђ

Остадох те жељан једног летњег дана,
О, сребрна водо из туђега врела.
То је било давно.
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Ал’ мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

(1920)

Иво Андрић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top