петак, 29. август 2014.

Мирослав Б. Душанић: Живци


Живци

више се нема куда отићи
од себе побјећи не могу
а са људима одавно не причам
немамо ништа заједничко
понекад попричам са Господом
уствари ја му се пожалим
како ми туђина живот омеђила
да ми срце завила у тугу
сваким даном за слободом јечи
да ме соба држи као роба

а никог нема да ме ослободи
сви пријатељи остали на југу
и како изван имена и ријечи
ништа не посједујем
кажем му и мртвачки сандук ће
неко морат за мене да купи
а он мученик стрпљиво саслуша
и ћути — још и данас ћути
које он има живце ...

Мирослав Б. Душанић


Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 5; Београд, субота 6. септембар 2014.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

1 коментар:

Veselinka Stojkovic је рекао...

Каква снага речи!