четвртак, 04. септембар 2014.

Томас Стернс Елиот: Индијцима који су погинули у Африци




ИНДИЈЦИМА КОЈИ СУ ПОГИНУЛИ У АФРИЦИ
 

Човеково одредиште је његово село,
Његово огњиште, и кување његове жене;
Да седи испред сопствених врата у смирај дана
И види свог унука, и унука свог комшије
Како се заједно играју у прашини.

Обележен ожиљцима али сигуран, он има многа сећања
Која му се враћају у часу разговора,
(Топлом или хладном часу, зависно од поднебља)
О страним људима, који су се борили на страним местима,
Страни једни другима.
 

Човеково одредиште није његова судбина,
Свака земља је дом једном човеку
А изганство другом. Где човек умире храбро
Као једно са својом судбином, та земља је његова.
Нека његово село запамти.

Ово није била ваша земља, нити наша: али село у Мидленду,
И оно у земљи на Пет река, могу имати исто гробље.
Нека они који се врате кући испричају исту причу о вама:
О борби са заједничким циљем, борби
Не мање плодоносној иако ни ми ни ви
Не знамо, до суђења после смрти,
Који је плод те борбе.

Томас Стернс Елиот




Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: