 |
| Мирослав Б. Душанић |
Ко је тај Мирослав Б. Душанић
Пастир без фруле и оваца
Пјесник без иједне књиге
Лутајући путник или неки патник
У предјелима сивила и кише
О којим болима и ранама пише
Да ли се на тијело жали
На болест што му кости разара
Или га мучи губитак завичаја
Напуштена кућа и мајка стара
За болест се можда нађе лијека
За родним крајем пати се довијека
Мирослав Б. Душанић
 |
| Савко Пећић Песа: Појезна |
1 коментар:
Зар опет треба туговати
свој завичај памтити
у небо гледати
ћутати
подносити
тихо дисати
да га чујеш
да дотакнеш гране цера
јасена врбе храста или
барем коприве
да осјетиш срдитост
свог завичаја
и љубав коју му дајеш
а зазврат те мучи
и никако с ума
не пушта
да одлуташ као ластавица
сљедећег прољећа да се вратиш
и гнијездо свијаш
на својој земљи и
с мајком својом
Постави коментар