 |
Престанем да сањам о повратку
не пишем о томе
уништим сумњиве фотографије
иконе и ријечи
темељно пометем очи
одстраним завичајно небо
црквени торањ и поља
и стазе ...
Као врата широм отворим срце
пустим птице да одлете
не задржим ни људе
чак ни пријатеље
гурнем их од себе у слободу
побијем и покопам ближње
па онда и самог себе.
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар