четвртак, 16. октобар 2014.

Мирослав Б. Душанић: Сасвим обичан дан


Сасвим обичан дан
( – дан без пјесме)

Ако почнем да набрајам разлоге
списак ће да буде предугачак
а имам их неколико јаких ...

Ово сам могао да пошаљем
на више адреса (али нисам –
ништа не оправдава моја ћутања) 

Срезао сам неколико пјесама
претрпаних глаголима и придјевима
на крају није остало ништа
и пропала грађевина

Прошетао сам стазом поред језера
корачао тихо да не уплашим птице

Погледао сам кинески филм
у којем ријеке и брда имају душу
радњу нисам повезао
пуно сличних ликова и чудних дијалога

Отворио сам збирку пјесама О да
и прочитао посвету: Драгом Мирославу
уз најбоље жеље за добро здравље
Стојан Бог.


Око три сата одустао сам од спавања
у кревету нисам могао да се намјестим
кад сам скупио ноге сијевало у кичми
кад сам их испружио наступили грчеви

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: