0

Формуле путовања
(Са Балкана´55)

I

Жалобни мрмор орача испраћа.
Он то не види. Њиве пусте.
Жалобни мрмор орача испраћа.
За сенком сенка се слама
и у небеском амбису летњем губи се.

IV

Та стара кућа упуцала се посред чела.
Два момчића пикају у сумраку лопту.
Брзих одјека неизброј. – Кад, ето звезда.

V

Дуго у мраку путујем. Светлуца непоколебљиво
Мој ручни сат са својим мајушним сужњем времена.
По препуном купеу тишина се нагрувњава.
Замиру ливаде у тами.

А онај који бележи допола уроњен је у своју слику
и путује, истовремено кртица и орао.

Томас Транстремер

/Пријевод: Мома Димић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top