 |
Устајали задах убија човека као
маљ усијани
и просто се осећа: векови дотрајали
распадају се ту у сени
Црни коњаници црне коњице главе одсечене
зид се рони
девојка на коњу сва у зеленом са змијом
у устима змије гони
Разапети лук и копље забачено гладима
отимају крв и беду
насмејане девојке у белим хаљинама
на богатим трпезама
изобиља једу
Сунце извире из фрескиног неба слепи ратници
слепи су и не виде
птице грабљивице њихове кораке у стопи
непресатно прате
Запаљене ватре тела им прождиру
а они понизно
прихватају их и трпе
и постају лешине отимају се и јече
њихове кости
дотрајале и крте
Труну речи ноге труну руке труну
у звездани прах осипају се
на шакама гробним њихове сени котрљају се
препињу и руше...
Ристо Василевски
 |
Нема коментара:
Постави коментар