 |
Кога су једном некажњено клали,
препоручује се за сва будућа клања.
Владан Десница
Сретнеш ли тамо гдјегод какво дијете
А не вјерујем да ћеш -
Послије похаре потоње
Кад је олуја библијска сишла с облака
Чељадећим стопама
И српала некосом земљине синове
И упиташ ли оног маленца гдје му је отац –
Онај сиротан ће ти одговорити:
“ 'Оша је у цркву на покрст!”
Мирно, као да му је родитељ
Отишао у шуму да насијече дрва
Узвратиће ти
Или да накупи сувог лишћа
За јасле
Као да ће се цар над царевима опет појавити
Мирно, велим, одговориће ти
Као да је у ту реченицу стао
Сав непостојећи мир свијета
А кренеш ли за оним дјететом
Нестварнијим од тифусарске приказе
Можда угедаш на ономе што се још увијек небом зове
А истоком јутрењује
И ону звијезду
Ти знаш коју
Да не трошим ријечи већ потрошене
Као сапун у губавца
Да не понављам
Да те не подсјећам
И по рани ти језиком палацам
А ко зна
Можда стретнеш и оне дародавце
Ако се који успио
Гдјегод сакрити испод откоса
Шестопрсте стопе
Али не вјерујем да ћеш икога срести
Послије оне истраге
Осим себе самог
Који си себи
И отац и син
Анђелко Анушић
 |
Нема коментара:
Постави коментар