субота, 29. новембар 2014.

Два пјесника: ВЛАСТА и ФИРУЛ у БУКТИЊИ


ПЕСНИКОВО САМОУБИЈАЊЕ

Читав мој живот
предмет је спора.
Да (се) убијем?
Ни говора,
говори ми Питагора,
ни због чега
ни због кога,
јер је увреда за Бога.

То је ствар ега,
лична воља, дар,
само си ти господар -
наговара ме лукави Монтењ.
Стари лисац, писац
Петроније Арбитар,
нешто је перфиднији,
вешто арбитрира:
Не прихватај улогу скота,
убиј (се) човече,
тако ми рече,
- смрт је стилски
украс живота.

Очигледно, мене нико
ништа и не пита,
дуго траје полемика,
убити песника у себи,
да будемо начисто,
сасвим је исто..

Власта Младеновић


Власта и Фирул
ЛЕТ

Гладан сам,
да, прилично сам гладан
јестиве звезде
нигде на видику
морам да се послужим
овим непознатим
о њима ништа не знам
тако су светлуцаве.
Шта ако отровне јесу?
Не, нећу ризиковати
променићу јеловник.
Јешћу светлост и тмину
да могу наставити анђеоски лет.

Драгољуб Фируловић


Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Vlasta Mladenović је рекао...

Dragi i poštovani mi Miroslave,

stvarno, zadivljujuće koliko si informisan, više nego drugi u Srbiji. Odakle ti, sa-brate pesnički, sve to? Obradovao si me ovom fotografijom sa mojim starim prijateljem, Džoom Firulovićem, zajedno smo nekada bili vlasnici čuvene kwižare i galerije Astafir u Negotinu, koja je okupljala pesnike ne samo iz istočne Srbije, nego i skoro sve značajne ljude u kulturi Srbije, kao i mnoge poznate ličnosti iz inostranstva.
Da ne zaboravim, jednom sam te pitao, a ti si to možda prevideo, ali meni je bitno. Ja sam tvoju poeziju, tvoju poetsku raskošnost
otkrio na internetu, tako da skoro svakodnevno iščitavam tvoju poeziju koja me dodiruje do bola, pratim tvoj izvanredan antologičarski doprinos, ali čini mi se, imam utisak da se mi poznajemo od ranije, iz Beograda.
Da li smo se mi sretali ranije?

Želim da te izvestim da sam objavio tvoje pesme u Bibliopisu, po mom izboru. Naravno, tvoja poezija traži obiman prostor, da se tvoja poezija predstavi antologijski. Bez bilo kakvog preterivanja, ti si za mene, ne samo mene, vidim, veliko otkriće.
Ti ćeš biti prisutniji u srpskoj književnosti više nego da si ovde.
Poslaću ti ovih dana Bibliopis u Nemačku.
Čim budem imao primerke moje nove knjige Disidentitet, u kojoj je i moja pesma posvećena tebi, takođe ću ti poslati.
Želim ti od Boga svako dobro.
Tvoj iskreni prijatelj i poštovalac tvoje izuzetne poezije,
Vlasta Mladenović

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Драги Пријатељу, Добри Човјече,
Већ трећи дан лупам главу покушавајући да се сјетим, када смо се тачно и у којој институцији први пут срели и упознали. Наравно да се познајемо и путеви су нам се почесто у Београду укрштавали, али мој мозак једноставно штрајкује.
Мислим да сам ја боље познавао Тебе него што си Ти знао мене. Али то је било сасвим разумљиво, јер ја сам у то вријеме био студент – дошљак из унутрашњости (из Босне) а Ти си, пошто си старији, имао већ неке своје кругове...
Моје београдске дане сам проводио на различитим локацијама: Филозофски, ДОБ, редакцијама Студент и Видици, Шуматовац, Скадарлија, Студентски град, Коларац, Позоришна касина...

Када смо се срели, мислим да је у Твом друштву био и Живко Николић, али нисам сигуран... знам само да нас је неко упознао, неко из мога друшива. Ја сам се укључивао у „културни живот“ и „тражио познанства“, био сам жедан и радовао сам се сваком „по интересовању блиском лицу“... Знам да си, кад би се случајно срели, увијек поздрављао и био љубазан...

Мене је 1984. год.у свој боемски круг – Шуматовачки, примило друштво окупљено око несрећно настрадалог Амбре Марошевића. Многи заљубљеници Песничких новина које су 1984. године замрле, а ми смо безуспјешно покушавали и маштали да их поново оживимо...

Ах! Били су то предивни дани, посебно ноћи...
Помало се растужих...

Искрено сам Ти захвалан за све што чиниш за мене. Ти настављаш мој бијегом прекинути сан, враћаш ми (са неколицином других - Богдановић, Тодоровић, Лукић...) пољуљану вјеру у Човјека...

Искрени и братски поздрав из тмурне Швапске! Твој са-брат
Мирослав Б. Душанић