0

БЕЗИМЕНИ

Ја сам жито без класа,
Суза без ока,
Славуј без гласа,
Туга дубока.

Ја сам песка зрно
Усред пустињских дина,
И оно најцрње црно
У тами морских дубина.

Ја сам пастир без стада,
Чувар харема туђег,
Јадник без јада
И луђи од најлуђег.

Ја сам пешак без ногу,
Хлад без сенке своје,
Нејасан и Богу
Ја, дуга без боје.

И опет жито без класа,
Суза без ока,
Славуј без гласа, 
Туга дубока.

Анђелко Заблаћански
/Птица на прозору, Српска књига; Рума 2007./

Мирослав Б. Душанић
С Р Е Ћ А Н  Р О Ђ Е Н Д А Н!

Постави коментар Blogger

 
Top