0

Музеј потрошених слова

мој дјед је овако читао књиге
стави је на сто и отвори
окрене страницу и мало мало
лупи шаком по њој
као да из ње излазе вашке
нана је књигу држала високо
мало на страну и њежно
као да доји дијете
отац није лупао шаком
али је књигу увијек држао на столу
као ручак вјерујем
и за сваки случај
матер никад нисам видио да чита
заспала би с књигом
ко с немирним дјететом
тако да оно што се пробуди ноћу
није морало знати слова
да чита пјесме
с вјетра на завјесама
и њеног уснулог лица

Менсур Ћатић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top