0

***

Како мора да је страшно када човек осети да је сам на свету, од свега одсечен! Кад човек - ма колико да је залутао - не би осећао своју духовну везу са светом, Богом, он не би могао да живи. Ако пак изгуби свест о тој вези, он не може да живи и убија се. То је објашњење готово свих самоубистава.

(14. јануара 1907.)


*** 
Живот се не креће већ трепери, подрхтава у сваком бићу. То што се мени чини да се живот креће у времену - илузија је. Живот се само све више и више испољава у времену. Сунце се не креће кад га открију облаци који су га заклањали.

(14. јануара 1907.)

Лав Николајевич Толстој
(Бдење; Сврљиг, бр.2, година II, мај 2003.)

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top