 |
Ја сам без краја
без наде
без посла
без крова над главом
И ускоро ћу бити на улици
И нећу знати куда да окренем
Нигдје ме неће примити
остарио сам
туга ме сколила
Ако ме још и смрт одбије
куда уопште да идем
Јер како сам ти говорио
Изгнаник увијек остаје изгнаник
 |
| БИГЗ, Београд, (1988) |
Имали смо једног бика
чистокрвног сименталца Галоњу
Треба са поштовањем писати
његово неокаљано име
Хиљаду килограма живе ваге
пун снаге и мирноће
Широк као поље засуто цвјетовима
висок као планина на Балкану
Сам у јарму као кућа на путу
балване је вукао да нас угрије
Бразде широке за собом је остављао
и амбаре пуне жита
За гладна уста испод убогих кровињара.
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар