0

(фрагмент)

     Ја сам без краја
          без наде
          без посла
          без крова над главом
     И ускоро ћу бити на улици
     И нећу знати куда да окренем
     Нигдје ме неће примити
          остарио сам
          туга ме сколила
     Ако ме још и смрт одбије
          куда уопште да идем
     Јер како сам ти говорио
     Изгнаник увијек остаје изгнаник


БИГЗ, Београд, (1988)
ПОХВАЛА ЈЕДНОМ ВОЛУ

     Имали смо једног бика
         чистокрвног сименталца Галоњу
     Треба са поштовањем писати
         његово неокаљано име
     Хиљаду килограма живе ваге
         пун снаге и мирноће
     Широк као поље засуто цвјетовима
         висок као планина на Балкану
     Сам у јарму као кућа на путу
         балване је вукао да нас угрије
     Бразде широке за собом је остављао
         и амбаре пуне жита
     За гладна уста испод убогих кровињара.


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top