уторак, 16. децембар 2014.

Марсел Дишан: Мушкарац и пред огледалом

* 28. јули 1887 - † 02. октобар1968

Мушкарац и пред огледалом*

Огледало их често заробљава и чврсто држи. Опчињени, они стоје пред њим. Обузети су, одвојени од стварности и сами са својом најдражом маном, таштином. Иако свима спремно износе све остале мане, ову држе у тајности, одричући је се и пред најближим пријатељима.

Тако стоје и зуре у предео који су они сами, планине њихових носева, теснаци и прегиби њихових рамена, руку и коже, на коју су их године толико навикле да више и не знају како су настали; и многобројне исконске шуме њихове косе. Они размишљају, задовољни су, покушавају да себе сагледају у целини. Жене су их научили да снага не пролази. Жене су им рекле шта је привлачно на њима, али су заборавили; сада се, међутим, састављају као мозаик, од онога што је задовољавало жене. Јер они сами не знају шта је на њима привлачно. У себе су сигурни само згодни људи, али згодни људи нису погодни за љубав: па и у последњем тренутку се питају да ли им то лежи. За љубав су подесне велике ружне ствари које њихова лица носе с поносом као образину. Велики ћутљивци који иза своје тишине скривају много или ништа.

Танке руке дугих или кратких прстију, које грабе. Потиљак који се диже ускоро да би нестао у шумовитом рубу косе, нежни превој коже иза ува, мистериозна шкољка пупка, равна чашица колена, зглобови њихових чланака, које обавија подланица, да не искоче - а даље од најдаљих и још увек непознатих области тела, много старијих од њега, много истрошенијих, отворених за сва догађања: ово лице, увек ово лице које тако добро познају. Јер тело имају само ноћу, а већина само у наручју жене. Али с њима увек иде њихово свагда присутно лице. Огледало их гледа. Они се сакупљају. Пажљиво, као да пробају кравату, састављају своје црте. Безобзирни, озбиљни и свесни свог изгледа, окрећу се да би се суочили са светом.

Rrose Sélavy (1934)
/* овај текст је Дишан само потписао са својим псеудонимом, дакле текст представља својеврсни литерарни ready-made, а написао га је један Ман Рејов (Man Ray) њемачки пријатељ./

Marcel Duchamp као Rrose Sélavy

Нема коментара: