0
ISBN:9788679580061
Смрт ми је мало значила. Она је последња шала у серији лоших шала. Смрт није никакав проблем за оног ко је мртав. Смрт је други филм, у реду је. Смрт ствара проблеме само онима који остају и у некој су вези с покојником, и проблеми расту у директној пропорцији с богатством које остаје иза покојника. Код клошара једини је проблем избацити ђубре. Неки људи долазе с богатством на свет, али сви га напуштају празних џепова. Наравно, с уметником је друкчије: он оставља као неки мирис иза себе што неки називају бесмртност, и, наравно, што је бољи у ономе што ради, већи је смрад који оставља иза себе — у боји, звуку, штампаној страни, у камену и другим облицима. Али та је бесмртност само заблуда преживелих — они се каче на смрад, обожавају га. То није заблуда уметника. Уметник зна да то ништа више не припада бесмртности колико припада животу — само један снимак, довољно, нека следећи окуша своју срећу.
    Нећу да кажем како ми је досадило да стојим у катедрали, али промислио сам своје и био сам мамуран и поспан, као и обично; тешко ми је да држим очи отворене, мада то није проблем — стварно мислим да је грешка гледати у све, то је исцрпљујуће — ствари треба одабрати; прогутати мало и оставити их на миру.
    Људи се узбуђују јер не схватају основну математику живота и остају сувише дуго на истом долапу и доцније исте ноћи одбијају да се јебу или туку своју децу или пате од лошег варења или несанице, гасова, крварења у желуцу, мрзе економију и владу, аутопутеве — све саме разумне и бескорисне мржње — грче им се палчеви, коче им се леђа а несаница се претвара у кошмар. Само зато што су читавог проклетог дана држали очи широм отворене и сувише видели.

Чарлс Буковски

Чарлс Буковски

Постави коментар Blogger

 
Top