0

ПЕСНИКУ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

Нико не зна своју улогу,
за све се захвали Богу,
и не жали се на срећу убогу
док певаш избегличку еклогу.

Једно место по теби ће се познати,
кад пролеће зазелени, јесен зазлати,
нек ти срце не чезне,
у поезији ће увек бити Појезне.

Власта Младеновић

/Објављено у Власта Младеновић: ФУСНОТЕ ЗА МОКРАЊЦА — ISBN: 978-86-80634-01-2/


МОТИВ ПОЈЕЗНЕ

По фотографијама Савка Пећића Песе

и стиховима Мирослава Б. Душанића
Гледам панораму Појезне,
а као да гледам Бранково Стражилово,
и Фрушку Гору и мој Дели Јован.
Али све је само сан,
санак пусти.
Надвили се облаци густи.

Гледам бајковите пределе,
на обронцима куће,
даљине нас деле,
али само из даљине
лепе су нам домовине,
у близини то је немогуће.

Живот је лаж,
стваран је само сан,
слика, пејзаж,
Приближавање је пут опасан.


Другачије се види из далека
усахла река,
зарасле стазе,
трње и богазе.

Власта Младеновић

/Објављено у Власта Младеновић: У САГЛАСЈУ СА МОКРАЊЦЕМ — ISBN:978-86-379-1290-3/


Фотографије: Савко Пећић Песа: Мотиви из Појезне

Постави коментар Blogger

 
Top