0
* 29. јануар/10. фебруар 1890 † 30. мај 1960
ЗИМСКА НОЋ

Све, сва земља, би у колу
Мећаве што је млела.
Свећа горела на столу,
Свећа горела.

Ко, лети, мушицā ројиште
К пламу што хрли,
Пахуља рој, с дворишта,
Рам прозора грли.

По стаклу мећава у молу
Свуда украсе прела.
Горела свећа на столу,
Свећа горела.

Низ плафон у сјајном хуку
Рој сенки дршће,
Раскршћа ногу, раскршћа руку,
Судбе раскршће.

А звук се од две кломпе
Уз пад с подом стап’о.
И восак са ноћне лампе
Ко сузе свуд кап’о.

Земља у снежном нестала колу,
Седа и бела.
Свећа горела на столу,
Свећа горела.

На свећу из угла пирило,
И саблазан чврста
Два крила, ко ангел, ширила
У знаку крста.

Фебруар, мећава све већа,
Но, све како хтела,
Горела на столу свећа,
Свећа горела.

1946.

Борис Пастернак

/С руског препјевао: Радојица Нешовић/


1943.
ЗИМНЯЯ НОЧЬ

Мело, мело по всей земле
Во все пределы.
Свеча горела на столе,
Свеча горела.

Как летом роем мошкара
Летит на пламя,
Слетались хлопья со двора
К оконной раме.

Метель лепила на стекле
Кружки и стрелы.
Свеча горела на столе,
Свеча горела.

На озаренный потолок
Ложились тени,
Скрещенья рук, скрещенья ног,
Судьбы скрещенья.

И падали два башмачка
Со стуком на пол.
И воск слезами с ночника
На платье капал.

И все терялось в снежной мгле
Седой и белой.
Свеча горела на столе,
Свеча горела.

На свечку дуло из угла,
И жар соблазна
Вздымал, как ангел, два крыла
Крестообразно.

Мело весь месяц в феврале,
И то и дело
Свеча горела на столе,
Свеча горела.

1946


Бори́с Пастерна́к

ISBN: 978-86-86611-72-7

Постави коментар Blogger

 
Top