четвртак, 05. март 2015.

Белатукадруз: МАГЛЕ НА ЦЕРЕТЕРУ


МАГЛЕ НА ЦЕРЕТЕРУ

***

Окупио нас је ветар, сутон, пепео јоргована,
тамјан, шумадијски чај, сузе, или Прва љубав
усправљена као славска свећа, припаљена?
Окупио нас је око неугаслог огњишта
на састанак који се не одлаже -
хук ветра, глас сове, или лавеж паса
што се заплиће у облаке од којих се
не види небо?
Између жбунова шимшира затитра
месечев зрак. О, Месече,
зашто си заклонио Оца нашег
и бестелесне силе?
Дуго траје тај хук ветра
и невреме, у чије је повесмо упредено
скичање пса, интервали тишине,
наша носталгија и снови...
Окупио нас је Час да се загледамо
у једну једину тачку:
у висини,
у дубини,
у даљини.
Између облака се виде отоци морски,
чудесни гребени,
корални спрудови и корална острва.
Небо је непоновљиво позориште:
ако се човек удуби погледом
у једну једину тачку.
Трећу димензију може видети
свако чији се молитва и поглед примају..
Свако ко има треће око на челу...
Окупила нас је бестелесна сила...

Белатукадруз (Мирослав Лукић)


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: