1
* 03./15. октобар 1814  † 15./27. јул 1841
* * *

И чамно и тужно, и руку ником да пружиш
У часу душевних невоља…
Жеље? Залуд и вјечно жељет – чему то служи?
А љета иду – љета најбоља!

Вољети… ал кога?... накратко…. труда не вриједи…
А вјечно – зар ико волио је?
У се загледаш? Тамо од прошлог – ни траг блиједи:
Ништа су радост и муке твоје.

А страсти? Ту слатку болест, прије ил касније,
Ријеч је ума разагнала;
И живот, с хладном пажњом кад гледаш укуруг, није
До празна и глупа шала…

1840.

Михаил Ј. Љермонтов


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... петак, март 13, 2015

Хвала Вам, драги Мирославе! Нисам знала ово.

 
Top