петак, 13. март 2015.

Милена Павловић-Барили: ШПАНСКЕ ПЕСМЕ

Милена у шпанској ношњи
V

Све су ми речи биле тужне.
Сада ми је милија
ћутња.
Живот је дуг
као непозната река.



XIII

Начинити копију мозга
увученог у самог себе
и неки други пут га обасјати њим самим.
Запалити га
надути
надети –
све док не прекине круг.
Потом
спојити струје
у магнетни чвор
и махинално набацити куку
на клин хоризонта.
Потом
нема журбе
и нема закашњења.
Испада да је све
предвиђено
и спојено
у равнотежи.
Центрифугални плес
може почети,
носећи у врховима прстију
позлаћене спирале,
са ритмом који је вечан
који траје
који се нити умара
нити одмара.

Милена Павловић-Барили
/Пријевод: Радивоје Константиновић/


1 коментар:

Veselinka Stojkovic је рекао...

Врло јако.