0

КУГА (фрагмент)

   Залуд сам му говорио да је једини начин да човјек не буде одијељен од других да има чисту савјест; погледао ме пакосно и рекао: »По том рачуну није никада нитко ни с ким.« И онда: »Само ви мене слушајте: ако хоћеш људе сложити да буду заједно, пошаљи им кугу; то је најбољи начин. Ма гледајте око себе!« Ја заиста разумијем потпуно што хоће казати и како му се данашњи живот мора чинити удобан. Како да не препозна узгред реакције којима је своједобно и он сам реагирао? Покушај који сватко врши да би што више људи придобио за своју страну; услужност којом се једном трудимо око залуталог пролазника, настојећи га обавијестити,и непријазност и зла воља којом га сусрећемо другом згодом? Па то што су људи нахрупили у скупе ресторане; што се добро ондје осјећају и радо задржавају? Како се гурају сваког дана пред кином, како грну у казалишне дворане и у саме данцинге, како навиру попут разуларене плиме на сва јавна мјеста? Узмичу при сваком додиру, али потреба за људском топлином гура једне према другима, лакат до лакта, спол до спола. (...)
 

   Укратко куга му добро чини. Од самотног човјека, који није хтио бити сâм, учинила је ортака. Јер то је очевидно ортак и то ортак који ужива. Ортак је по свему што види: празновјерјима, неправедним страховима, осјетљивостима тих узбуњених душа; њиховој манији да говоре о куги што мање, а да ипак стално о њој говоре; њиховој паници кад проблиједе као крпа ако их мало заболи глава, откако знају да болест почиње главобољом; њихову раздражљивом сензибилитету који је претјеран и, дакако несталан, те преображава најмање пропусте у велике увреде, а пати и тугује јер је изгубљено једно дугме од хлача.

Албер Ками

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top