3

О Меши Селимовић из другог угла

(фрагмент из посљедњег интервјуа босанскохерцеговачког књижевника Неџада Ибришимовића: * 20. октобар 1940 † 15. септембра 2011; чији је роман "Вјечник" проглашен ремек дјелом и који је наводно оборио све рекорде по продаји у издавачкој кући "Свјетлост" Сарајево, продаванији је и од Мешиног романа "Дервиш и смрт", а Друштво писаца БиХ га је предлагало и за Нобелову награду...)

За мене је Меша Селимовић издајица бошњачког народа, па ма какве год да су га побуде нагнале на такав чин!
И, ево, већ четрдесет и пет година роман Дервиш и смрт је батина којом муслимане туку по глави, а огроман број њих то не види. И све до свога вјерског освјешћења то нисам видио ни ја. И што је још горе, многи муслимани сами себе том књигом ударају по глави, вријеђају оно једино у себи по чему јесу то што јесу - муслимани. Један муслимански учењак ми каже: “Па немој нам дирати роман Дервиш и смрт, па то је наша књига, шта ћемо без ње...?“ Зар тај муслимански учењак, бирајући између Аллаха и Кур’ана и Меше и Дервиша, не увиђа шта му је прече изабрати? Огромна већина Бошњака и огромна већина људи у Босни нису муслимани (присташе ислама), многи су хришћани и кршћани, а има и много оних, од сва три народа, који не вјерују у Бога и њих се то можда и не тиче, осим ако их не занима истина. Али како то да се то мало муслимана никад није упитало зашто роман Дервиш и смрт званично и здушно прихватају баш Срби, они који муслимане и ислам неће и не воле, који муслимане мало-мало па убијају и прогоне, како је могуће да хвале, поштују и својатају једну књигу која говори о Аллаху, Кур’ану, текији и исламу? Зато што се писац Дервиша исламом и муслиманима није ни бавио, заправо се бавио површно, из својих литерарних побуда и потреба нехотично направивши безброј грешака и не помишљајући да би тиме могао повриједити истину и увриједити један дио свога народа којега се најзад одрекао. Није он то, дакле, учинио намјерно и мени није тешко потврдити да је Дервиш и смрт најбољи роман бошњачке књижевности, само што ја видим шта у њему пише, а многи не виде, а они који виде, а шуте, шуте зато што им је у интересу да је ислам тако снажно и тако лијепо литерарно оцрњен. Наравно, то нису муслимани. А муслимани који то двоје, да је Дервиш и смрт, иако антимуслимански, најбољи роман бошњачке књижевности, не може прихватити, па шта му ја могу, мада таквих, хаман, још нема!... И на крају, највећи је нонсенс када се пишу књижевно-теоретски радови о исламским темама инспирисани романом Дервиш и смрт! Гдје су ти професори-муслимани да упуте своје студенте како треба...? И има ли их игдје?

Неџад Ибришимовић
/Бехар, број 101-102; Загреб 2011./

Постави коментар Blogger

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао... недеља, април 05, 2015

О Меши Селимовићу из Селимовићевог угла:
https://pletenijesloves.wordpress.com/2012/12/18/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%88%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE-3-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC/

Поздрав Мирославе!

Negoslava Stanojevic је рекао... петак, септембар 04, 2015

O, Bože, zanemela sam. Ovaj se Meše odriče ko neki Crnogorci Njegoša.

Мирослав Б. Душанић је рекао... петак, септембар 04, 2015

Нажалост није једини у БиХ...

 
Top