 |
Не умем да пливам када је мирна вода.
Жабокречина и пуноглавци око руку и ногу
никада ме нису привлачили и увек када су били у близини
нигде и никуда нисам никада стизала.
Не умем да корачам по црвеном тепиху
саплићем се о чворове, о рубове, о самоочекивања.
Не умем да живим у дану који је исти као јуче
који неда шансу да се стигне до друге стране огледала
где ме чека сат без казаљки и време које иде уназад,
али понекад ми се чини да успутне записе умем да читам
загледана у свој круг, у свој језик…
Нада Петровић
_____________________________________________________
* Ако кликнете на наслов са звјездицом (*), можете да прочитате мој успутни запис
 |
Нема коментара:
Постави коментар