петак, 1. мај 2015.

Мирослав Лукић: ПИШУЋИ БИТНИ ЕСЕЈ



ПИШУЋИ БИТНИ ЕСЕЈ

Свест је разлагање и спајање - анализа и синтеза; интелект је примање;
дух је елеганција интелекта; интуиција је поток који извире из срца, а протиче кроз главу.
Момчило Настасијевић
Почетак и крај дана помирило је
спавање. (Метрополе су светлосни
гроздови. У сваком зрну зри истинска
сласт. У сваком. Обери погледима,
па онда муљај, муљај. У огромној каци,
која нема дна.)
Причврсти шајтов.
Све мора да умре,
да се преобрази,
да би се поново родило
(добило облик савршенији).
Човек и грожђе, младић и девојка,
покушај и подвиг, севдалинка
и гиздаво наслеђе. Писац, уредник
критичар. Биограф. Библиограф.
Апостол. Семе пшенично и жир.
Величанственост и гнусоба.
коректно вршење зла, најјаче
сведочанство нитковлука, поприште
и пораз.... и. т. д.
Јер теби је важно в и н о
које годи свима и чак помаже
онима у чијем унутрашњем душевном
животу није све на свом месту...

(Субота, 23. децембар 1995, око 18 ч.)

Мирослав Лукић
/АЛМАНАХ за живу традицију и књижевност, 1, Београд 1998./

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: