0

Сазнање

Рођен сам у паузи између покоља
Да би се земља људским месом намножила.
У вијеку страдања, без мира и спокоја
Богиња рата длан је на моје чело положила.

Крштен сам у сивој савској води

Што трење сјевера и југа ублажава
И што преноси златне мисли о слободи
Уз језиви хук и поклич који саблажњава.

Одојила ме плодна равница снена
У којој мржња рађа ко пшенично зрно.
Отуд у свима нама столује неман

Што Свјетлост мрачи у тмину и црно.

Како, Боже, искону свом да пођем?
Новорођенчету чедном како да се вратим?
Како под скуте и царство да Ти дођем
Кад рођен сам да мрзим и вјечно да патим?

Берислав Благојевић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top